Lekar, level basic

Stigli rezultati, nisu dobri. Isplakali ste se kao malo dete veče pre. Sad je na redu lekar. Kada se moje prvo veče završilo, odmah sutra, a sećam se bio je ponedeljak, otišao sam kod lekara opšte prakse u Dom zdravlja. Kako nisam imao zakazano, sestra me je upitala "Da li je hitno?". "Od ovog sigurno neću umreti, ali sam jako nervozan, psihički pukao i bilo bi dobro da me primi." Kako taj dan nije radila zakazala mi je pregled za sredu. Nekako sam to prihvatio.

U sredu dolazim, donosim sa sobom papire sa spermograma. Dobar dan, dobar dan, ja došao, problem takav i takav. Bez problema sam dobio uput za urologiju KBC Bežanijska kosa. Sad je na redu bilo zakazivanje pregleda, što je nekim čudom takodje relativno brzo i uspešno završeno. Naime, već u četvrtak sam pozvao navedenu ustanovu i na moje pitanje kad mogu da zakažem, sestra je prvo rekla "pa gde kod nas, ovde je gužva, zašto...bla bla". Uplašen da ću čekati dugo na termin, još gore, da ću morati da tražim nov uput za neku drugu ustanovu, milim glasom sam rekao "pa ja sam dobio za vas, stvarno ne znam.." U tom trenutku, užurbanim i pomalo ljutitim glasom, rekla je da dodjem sutra u 09 sati.

Sutra u 9!!! Mislim ovo je stvarno ekstra, posebno za naš zdravstveni sistem u kom se čeka lekar i po mesec ili dva dana. E, a što se tiče tog odlaska, moram reći da sam igrom slučaja završio kao pacijent načelnika odeljenja urologije. Naravno da to ne mora ništa posebno da znači, ali nekako umiri činjenica da eto, glavni i odgovorni će da vas leči, a ne neki lekar na specijalizaciji ili generalno sa malo iskustva. Ja ipak imam problem koji zahteva eksperta, zar ne. Sve su to stvari koje su barem meni prolazile kroz glavu pre tog prvog odlaska. O svemu sam razmišljao, bitnim i nebitnim stvarima. Iako sam znao da magičnog rešenja nema, kao da sam se istom nadao.

Generalno KBC Bežanijska kosa za mene ima status humane zdravstvene ustanove. Šta to u praksi znači. Prvo relativno je okrečena, sa dovoljno mesta za sedenje, a ukoliko je na pomolu dugo čekanje ima dosta zelenila, donekle i klupa na kojima čovek može da sačeka, daleko od gradske buke i vreve. Sistem je solidno organizovan i jednom kada udjete u isti, skoro da sve ide glatko. Kažem opet, sve ovo je na osnovu ličnog iskustva. U vezi sa pregledima uglavnom su tada svi zakazivani za isti termin, odnosno vreme. Što i nije toliki problem, barem meni, jer sam ceo dan odvojio. Psihički sam se spremio za duga čekanja, pa mi ništa nije bilo ni teško ni strašno.

U roku od jednog sata i nešto minuta preko našao sam se u ordinaciji. "Lezite i skinite pantalone i donji veš, do kolena." Svaka čast vama ženama, odlazak kod ginekologa, posebno prvi put mora da je jako, u najmanju ruku čudno iskustvo. Stavio doktor rukavice i kreće da pipa, pa povuče testise levo, pa desno. Okrene se nešto do kompjutera i papira koje sam doneo, pogleda opet i kaže da se obučem. "Doktore jel ima nade?" uplašeno i nervozno sam uputio pitanje. "Napravićemo da valja. Treba da uradite ultrazvuk abdomena, ultrazvuk skrotuma, bris uretre, nov spermogram, krvnu sliku, urin, urinokulturu i dodjite na kontrolu za dva meseca."

I napokon tako počinje. Moje lečenje steriliteta, februara 2016. godine.

Imam problem, šta sad?

Saznali ste da imate problem i sada ide sve ono ostalo, strah, tuga, razočarenje, borba. Već u prvim trenutcima nakon što su stigli rezultati, bez obzira gde se nalazili, potražićete dodatne informacije na internetu. Možda ovo nije za sve isto, Bože nadam se da nije, ali u mom slučaju jeste. Prva, ogromna greška.

Pošto ste se dobro isplakali, najverovatnije sa partnerkom, pokušavate da pronadjete šta u stvari znači to što se pročitali na rezultatima spermograma i spermokulture. Ok, jasno je da imate mali broj, jasno je i da nisu baš pokretni, ali kakve su vam mogućnosti, šta raditi dalje. Internet je velika enciklopedija koja tek naizgled nudi odgovore na sva ta pitanja. A ono što vam tada najviše treba, nisu slamke za koje ćete da se uhvatite ili sante leda koje će vam dodatno potopiti ladje. Ono što vam treba je smirenost i pribranost. Da prihvatite informaciju koju ste dobili i vidite šta su vam sledeći koraci. Nemojte taj dan ili veče, sami sebi postavljati dijagnoze.

A potencijalnih dijagnoza ima mnogo, ima različitih problema, kombinacija, mali broj, a pokretni; mali broj i mala pokretnost; sve super ali loša morfologija. Spermokultura je pokazala da imate bakterije, dosta bakterija ili pak da nemate bakterije uopšte. Čak iako postavite dijagnozu, što uz rezultate i internet nije toliko teško, ostaju pitanja, zašto, kako, od kada. Pitanja na koja bez daljih analiza vi ne možte dati odgovor, pitanja koja će vas to veče mučiti, mučiti vas, mučiti nju.

Moj problem je bio, kao što sam to napisao u prethodnom blogu, mali broj spermatozoida i mali broj pokretnih. Kad sam saznao rezultate obišao sam sve forume, postove, pitajte doktore, doktor odgovara i sl. koje sam mogao da pronadjem. Ali verujte mi, kada saznate, kada kroz vas prodje informacija i emocije krenu da nadiru, nemojte se baviti stvarima koje ne možete da razumete, bar ne u tom trenutku, već čvrsto zagrlite osobu koju volite, ljubite je, mazite. Njoj je teško kao i vama, a ako uzmemo u obzir da se devojke sve kasnije odlučuju da imaju decu, sigurno oseća i pritisak godina, pritisak porodice i prijateljica koje su se već ostvarile ili su na putu da se ostvare kao majke.

Dame treba da znaju da njihov muškarac, koliko god možda on bio mačo, jak, snažan, stabilan, nije ravnodušan. Čim je došlo do toga da se spermogram radi znači da je na taj fantastičan put stvaranja porodice svesno i punog srca krenuo zajedno sa vama. Njega ti rezultati ubijaju, ubijaće ga i vaš pogled, vaša tuga i razočarenje čak iako vi to ne pokažete. Budite jake i ne dozvolite da to prvo veče traži ili tražite odgovore. I vi njega grlite, ljubite, sklonite mu telefon iz ruke, legnite, probajte da vodite ljubav.

A sutra, kad veče prodje, kad i ako uopšte uspete da odspavate, zakažite pregled kod lekara opšte prakse. Ponesite sa sobom rezultate i tražite uput za urologa. Kako biste dobili na vremenu savetujem vam da privatno uradite i sledeće analize: briseve na mikroplazmu, ureaplazmu, uretre, hlamidiju; ultrazvuk abdomena, ultrazvuk skrotuma (ili ti testisa), krivnu sliku sa biohemijom, urinokulturu i ponesete ih urologu. Ovo bi trebalo da vas poštedi bespotrebne šetnje, naročito ako se uzme koliko je teško zakazati pregled, a posle treba i kontrolu, pa još ako vas kao u mom slučaju primi drugi lekar, pa hoće još neku analizu, može da vam prodje i 5 meseci samo u davanju uzoraka i uzimanju briseva.

Odlazak kod lekara opšte prakse i uzimanje uputa je prvi i jedini pravi korak u trenutku o kome pišem. Ništa drugo.

Kako saznaš da imaš problem?

Ovo nije jedan od onih stručnih blogova. Ovo je blog koji će vam reći kako sam se ja borio, kako se još uvek borim, sa problemom muškog steriliteta. Zbog čega sam odlučio da pišem? Iskreno, od prvog trenutka kada sam svojim očima video rezultate svog spermograma pa sve do danas, kada pišem ovaj tekst, video sam i upoznao mnogo ljudi, muškaraca koji se bore ili su se borili sa istim problemom sa kojim se borim i ja. Možda mogu svojim iskustvom, svojom borbom, pretočenom u slova, reči i rečenice na ovom blogu nekom da pomognem. Svakako ne kao što to mogu lekari, porodica ili prijatelji, ali činjenicom da znate da taj problem nemate samo vi, da je čest, i da, Bože zdravlja moderna medicina ima rešenje. A stručni naziv za mog protivnika je, oligoasthenospermia.

Neki od vas su saznali da imaju problem pre svega iz znatiželje, a velika većina nas saznala je kad smo počeli da planiramo i radimo na stvaranju porodice. Da, tako sam saznao. Naravno pre samog čina, upoznao sam devojku za koju sam tad mislio da ćemo ceo život provesti zajedno. Upoznali se, zavoleli, provodili svaki minut, sat, dan zajedno. Počeli da živimo zajedno. Mene da je neko pitao tada rekao bih idealno, danas kada biste pitali nju, možda i ne toliko idealno. Istina je da smo od samog starta bili jako liberalni kada se radi o vodjenju ljubavi, zaštita nisu bile nikakve moderne i proverene metode kontracepcije, već srećna zvezda i brzina. U nekom trenutku srećna zvezda je promenila ulogu i počeli smo da se nadamo trudnoći, počeli smo da razmišljamo o deci, koliko muške, koliko ženske dece i naravno nikakve zaštitne mere nismo preduzimali. Prepuštali smo se strasti, želji, budućnosti.

Kako očekivane trudnoće nije bilo više od 6 meseci, otišao sam radim spermogram. Fensi laboratorija, nude ti i film. Naravno pre toga si dobro apstinirao, pa generalno film ti i nije potreban, ali svakako jeste malo mira i tišine. To zaboravite bilo gde, koliko god da je mesto, ordinacija, soba, kao i ova bila totalno moderna, opuštajuća, sa svim neophodnim rekvizitima. Evo sada kad razmišljam o tome, setim se kako žene stalno pričaju “vi muškarci možete stalno”. Setim se i nasmejem. Napunio sam onu posudu, ostavio na šalteru i kako sam spustio, već tu me je prošla neka jeza. Sećam se i danas, bilo je to hladno februarsko, subotnje jutro 2016. godine. Ne mogu da kažem da sam znao, ali se jesam pribojavao rezultata.

A rezultati su bili zastrašujući. Svega 4,9 puta 10 na šesti, znate već kako ide ako ste ušli u priču lečenja steriliteta. Svega 3% onih najbržihh plivača, 49% nepokretnih. Sa takvim rezultatima začeće bi bilo moguće jedino biblijskim metodama, dosta čuda i molitve. Sve u svemu poražavajuće maksimalno. Sami rezultati su stigli putem e-maila isti dan, kad sam krenuo na kupanje. Kad su stigli, kad sam otvorio mejl i uporedio rezultate sa referentnim vrednostima, pozvao sam devojku da dodje do mene.

I pre nego što je videla rezultat znala je po mom glasu, po izrazu mog lica da nije dobro. Seli smo u dnevnu sobu, uzela je telefon u ruke i posle par sekundi počeli smo oboje da plačemo.